“Potrebno je značajno znanje samo da biste shvatili stepen sopstvenog neznanja.”
Thomas Sowell
Da li znate da samo zato što ste svesni da čitate ovaj post ne znači da ste samosvesni? To su dve različite stvari.
Samosvest je prvi korak koji treba da preduzmete kako biste poboljšali svoje mentalno stanje. Ako niste svesni da vaš kvalitet života nije dobar, nema razloga da ga poboljšavate.
Kako dostići samosvest?
Počnite da pravite razliku između dela sebe koji doživljava sve što vam se dešava od dela sebe koji posmatra kako doživljavate sve što vam se dešava. Ako deluje zbunjujuće, imajte malo strpljenja. Uskoro će biti mnogo jasnije.
Obično se poistovećujete sa svojim mislima, emocijama, senzacijama u svom telu, kao i sa životnim događajima. Na primer, ako dobijete unapređenje na poslu, osetite emociju koju nazivamo srećom, a onda pomislite: “Srećan sam”.
Ali u stvari, vi niste sreća. Vi ste taj koji doživljava sreću zbog faktora koji izazivaju tu posebnu emociju. Osećaj obično ne traje dugo, jer se ubrzo zamenjuje drugim emocijama izazvanim drugim faktorima.
Dakle, ako vam neko dan nakon promocije zbog koje ste doživeli osećanje sreće, ogrebe auto na parkingu, osetićete bes, a ako vas neko pita kako ste, reći ćete mu: “Ljut sam”.
Ne možete biti ni srećni ni ljuti. Možete samo osetiti te emocije. Taj deo vas koji doživljava sve ono što mu se dešava nazvaćemo “Ego koji doživljava“.
Kada identifikujete deo sebe koji doživljava život koji živite, biće vam lakše da primetite da postoji i drugi deo u vama kojim posmatrate deo sebe kojim doživljavate.
Deo koji analizira i posmatra “Ego koji doživljava”, nazvaćemo “Ego koji posmatra”.
Uočavanje razlike između ova dva dela vas jeste prvi i ključni korak ka izgradnji samosvesti.
Kada to uspete, trebalo bi da pokušate da usmerite svoju svesnu pažnju na deo sebe koji posmatra, a ne na deo koji doživljava. Vremenom će se to pretvoriti u automatsku reakciju.
Dakle, u vezi sa već navedenim primerima sreće zbog unapređenja na poslu, i ljutnje zbog oštećenja automobila, više nećete reći: “Srećan sam” ili “Ljut sam”, već “Osećam se srećnim” ili “Osećam se ljutim”.
Bićete svesni da su sreća i bes prolazna osećanja koja se menjaju usled različitih faktora. Na taj način više nećete prelaziti iz ekstremne radosti u preteranu tugu. I nećete se identifikovati sa svojim emocijama.
Počećete da doživljavate svoje emocije umerenije jer ćete znati da to niste vi, već da su to vaše reakcije na događaje.
Zahvaljujući tome, postaćete stabilnija osoba koju životni događaji neće lako izbaciti iz ravnoteže, što rezultira boljim mentalnim zdravljem.
Jednom kada postanete svesni svog “Ega koji posmatra”, moći ćete da posmatrate šta se dešava u vašem životu, a da se ne identifikujete sa događajima i sa vašim osećanjima.
Kada ovladate ovim prvim korakom, onda ste spremni za sledeći izazov koji morate da prevaziđete, a to je Objektivnost prema sebi.