„Otac: sinov prvi heroj, ćerkina prva ljubav.”
Nepoznati autor
U ogromnom okeanu ljudske psihe, naši roditelji zauzimaju posebno mesto u oblikovanju onoga što postajemo. Već smo pričali o majkama i njihovoj važnoj ulozi našeg negovatelja u prošlim blogovima.
Sada je vreme da se fokusiramo na još jednu važnu figuru u našim umovima: oca.
Upoznajmo arhetip oca
Arhetip oca predstavlja kolektivnu sliku očinske figure prisutne u svima nama. To je način na koji doživljavamo očinsku figuru, duboko ukorenjenu u naša zajednička ljudska iskustva.
Baš kao i arhetip majke, i arhetip oca ostavlja dubok trag na to kako se razvijamo kao ljudi. Zamislite sliku koju svi delimo u svojim mislima, neku vrstu nacrta za to kakav otac treba da bude.
Ova figura oca nije samo naš otac; to je ideja očinstva koja postoji u glavama ljudi širom sveta.
Arhetip oca je duboko povezan sa kulturom, svešću i duhovnošću. To je moćna sila koja oblikuje kako vidimo autoritet, mudrost i red u našem životu.
Ovaj arhetip je kao kolektivni glas autoriteta koji živi u nama, poput našeg unutrašnjeg pravilnika.
U mitologiji se javlja u različitim oblicima− starac, kralj, iscelitelj i još mnogo toga.
Kroz istoriju širom sveta, ovaj arhetip je povezivan sa mudrošću, tradicijom i onim šta je ispravno i pogrešno. U religioznom smislu, arhetip oca predstavlja sliku Boga.
U modernim vremenima ovaj arhetip projektujemo na moćne ljude: vođe, lekare, gurue, sudije – bilo koga sa autoritetom.
Dve strane medalje
Kao i arhetip majke, ova očinska figura ima svoje svetle i tamne strane.
S jedne strane, to je sila kreativnosti, duhovnosti, mudrosti i dobrote – naš vodič i zaštitnik.
Ali postoji i njegova tamnija strana. Ponekad figura oca može biti previše jaka i zapovednička, čak i okrutna. U nekim drugim situacijama, otac može biti preslab, previše uplašen od života da bi mogao da se bavi svojom decom.
Dovoljno dobar i okrutan otac
Hajde da malo istražimo mitologiju, jer nam ona može pružiti vredan uvid u arhetipove pošto mitološke priče često simbolizuju razvoj naše ljudske psihe.
Na mnogo načina, bogovi i figure iz ovih mitova su kao ogledala koja odražavaju naše sopstvene karakteristike projektovane na veće platno.
Razmotrite Zevsa kao jednog predstavnika arhetipa oca. U svetu bogova, on je mudar i pošten vladar. On deli moć i vodi računa da sve bude u redu.
Zevs je i oličenje duhovne i intelektualne veličine, snage, pravde i odgovornog autoriteta.
Dok njegova žena Hera, možda ima drugačiju perspektivu o njemu zbog reputacije nevernog muža, ipak mu mi priznajemo značajan psihički razvoj u poređenju sa njegovim ocem Kronom, ili dedom, Uranom.
Dakle, čak ni Zevs, simbol veličine i autoriteta, nije bio savršen otac. Ali to je život − ništa nije savršeno. U stvarnosti, ne postoji takva pojava kao što su savršeni roditelji; oni samo treba da budu dovoljno dobri.
Dakle, dovoljno dobar otac može stvoriti harmoničan spoj mladosti i zrelosti u nama. Ova ravnoteža se proteže i na porodicu, utičući i na arhetip majke.
Kada su očevi pravični i dovoljno prisutni u odrastanju svoje dece, majke ne osećaju potrebu da nadomeste odsustvo oca. Deca odrasla u ovom okruženju imaju tendenciju da odrastaju uz mešavinu mladalačke kreativnosti i zrele odgovornosti.
Sada, upoznajmo Krona koji predstavlja tamnu stranu arhetipa oca. On je grub i okrutan, čak jede sopstvenu decu jer se plaši da će oni osporiti njegovu vladavinu.
On je ekstremna verzija kontrolisanog i nasilnog oca, za kojeg se nadamo da ćemo ga izbeći u našem životu.
On čini da deca odrastaju strogo, preterano oprezno i ne mogu da uživaju u životu. Kao da propuštaju zabavni deo života.
Nedostajući otac
Zatim, tu je odsutni otac, lik koji se takođe vidi u mitovima i pričama. Ovaj arhetip predstavlja oca koji je odsutan fizički ili emocionalno.
On može učiniti da se deca osećaju napušteno, što im otežava izgradnju zdravih odnosa kasnije u životu.
Jedan oblik ovog arhetipa odsutnog oca je Uran. On je tu kada se deca rađaju, ali nestaje kada je u pitanju njihovo podizanje.
Ovakva figura oca može ostaviti veliku prazninu u životu deteta, utičući na to kako dete vidi autoritete i sebe.
Šta se dešava kada razumemo i prihvatimo arhetip odsutnog oca? Mi tada krećemo u izazov da otkrijemo svog unutrašnjeg oca, posebno u ovim slučajevima kada je pravi otac bio odsutan.
Suočavanjem i pomirenjem sa ovom prazninom u očinskoj energiji i preuzimanjem uloge sopstvenog oca, prolazimo kroz lični rast i otkrivamo zdraviji aspekt očevog arhetipa.
Integracija figure oca
Kao što ste verovatno iskutveno doživeli u svom životu, arhetip oca ima značaja za svakog od nas.
On nam daje okvire u kojima razvijamo svoj odnos prema tradiciji, društvenim normama, životnim principima i mnogim drugim praktičnim aspektima neophodnim za snalaženje u životnim izazovima.
On postavlja pravila, podržava nas, vodi nas, a ponekad nam čak daje i malo discipline kada nam je potrebno.
Ali, kada ovaj arhetip ode u neku od svojih krajnosti − ili je previše strog ili ga nigde nema −može da oblikuje naše živote na ne baš dobar način.
Da li ste u mitologiji naišli na koncept oceubistva? Zanimljivo je da se ne radi o tome da deca zaista žele da fizički povrede svoje očeve, koncept oceubistva nastupa kao metafora i simbolizuje duboko ukorenjenu želju da se dete oslobodi stega očinskog autoriteta i uspostavi svoju individualnost.
Ponekad može biti psihološki neophodno da se simbolički ukloni dominantna očinska figura u našoj psihi. Ovaj proces može pomoći da se očisti put za naš lični rast i autonomiju.
U našem sledećem blogu istraživaćemo kako se arhetip oca manifestuje u stvarnom životu, ispitujući iskustva ljudi sa očinskim figurama i kako su njihovi očevi uticali na formiranje njihove ličnosti.
Otkrijte skriveni deo psihe
Naša Mindberg aplikacija nudi jedinstveni test ličnosti koji baca svetlo na skrivene dubine vaše psihe. Sa našom aplikacijom ćete: