“Jedno od osnovnih pravila univerzuma je da ništa nije savršeno. Savršenstvo jednostavno ne postoji. Bez nesavršenosti ne bismo postojali ni ti ni ja.”
Stephen Hawking
Pod pretpostavkom da ste bili uspešni u prethodnim koracima našeg programa posvećenog razvoju zdravijih životnih i mentalnih navika, to znači da ste uspeli da postanete samosvesni, objektivniji prema sebi, donosite zdravije životne odluke i borite se sa saboterima.
Zaslužujete aplauz i treba da budete ponosni na sebe! Sada treba da preduzmete poslednji korak.
Treba da se potrudite da izbegavate da upadnete u opasnu zamku koja se sastoji od pomisli da ste bolji od drugih i da poželite da postanete savršeni, jer ste uvideli da možete adekvatno da upravljate sobom i da se menjate na bolje.
A kada ste sobom ovladali, onda obično ide mnogo lakše ovladavanje spoljašnjim okolnostima i drugim ljudima.
Shodno tome, možete steći utisak da ste svemoćni i tog osećaja se nije lako otarasiti. Tako da možete poverovati u ideju da ste najjači, najpametniji, najuspešniji…
Poznate ličnosti i profesionalno veoma uspešni ljudi, kao što su glumci, pevači, političari, sportisti ili poslovni ljudi, često upadaju u ovu zamku.
Iako većina njih nikada ne savlada prva četiri koraka u postizanju zdravih mentalnih navika, odaju utisak da su to uradili zahvaljujući velikom profesionalnom uspehu i entuzijazmu javnosti koji ih idealizuje.
Počinju da misle da su svemoćni i da za njih ne važe obična životna ograničenja. Počinju sebi da dozvoljavaju da uđu u visoko rizične aktivnosti, poslove i veze.
Zato često čitamo u novinama da ovi ljudi (kojima svi zavidimo na njihovom naizgled savršenom životu) imaju mnogo problema: uzimaju drogu, depresivni su, doživljavaju nesreće i javne incidente, imaju finansijske i emocionalne probleme.
Paparaci ih fotografišu u situacijama kada se nedolično ponašaju, loše su raspoloženi ili pijani. Tada su predstavljeni u svetlu koje je potpuna suprotnost njihovim glamuroznim slikama na društvenim mrežama.
Ako dozvolite sebi da mislite da ste iznad drugih, sigurno ćete upasti u istu zamku.
U staroj Grčkoj i Rimu ideja da si iznad drugih smatrana je jednim od najvećih grehova i zvali su je Hibris. Mogli bismo to prevesti kao sujeta.
Mit o Ikarovom letu
Sigurni smo da se sećate čuvenog mita o Ikarovom letu. Kada je Ikar uspeo da poleti krilima koje je napravio njegov otac, uobrazio je da može da leti do Sunca, što se završilo njegovim padom i utapanjem u more.
Ovaj mit metaforički opisuje osobu koja je “poletela” toliko visoko da zamišlja da je jedini “izvor svetlosti” u svom okruženju.
Svako kome se to desi postaje previše arogantan, nepromišljen ili nedovoljno samokritičan.
Posle nekog vremena takve osobe se obično “udave” u nekoj nesreći, finansijskom neuspehu, bolesti ili poroku, koji imaju za cilj da ih “vrate” u svet običnih ljudi i podsete ih da nisu savršeni i “besmrtni”.
Poenta je da prihvatite činjenicu da ne možete biti savršeni. Možete imati taj utisak, ali morate shvatiti da on nije realan i ne smete se identifikovati sa njim.
Zašto se ne biste identifikovali sa idejom da ste savršeni? Zato što je svako od nas ljudsko biće sa svojim vrlinama i manama.
Svrha vašeg života je da postanete svesni nesvesnih talenata koje treba da razvijete i nesvesnih mana koje treba da savladate i integrišete u svoj svesni život.
Možda ćete uspeti da se oslobodite nekih nedostataka, ali većina njih će ostati deo vas. Ako ih osvestite i uložite napor da njima ovladate, oni tada više neće imate onoliko negativan efekat na vaš život kao što su imali ranije.
Kako bi u nekom primeru izgledalo da postanete svesni, prihvatite i integrišete svoje nedostatke, ali ne upadnete u zamku savršenstva?
U slučaju impulsivnosti koje niste svesni, vaš život liči na rijaliti, turbulentan je i nestabilan zbog ishitrenih odluka i mnogobrojnih projekcija (stalno krivite druge za sopstvene greške).
I tako možete živeti ceo život. Nažalost, nećete shvatiti svoje prave potencijale jer oni zahtevaju upornost i takt, što kao impulsivna osoba nemate.
Naravno, zbog ovog modusa operandi, osećaćete se generalno frustrirano i nezadovoljno.
Međutim, ako postanete svesni ove mane i prihvatite je kao svoju, iako vam se ne sviđa, možete početi da je nadgledate pomoću svog Ega koji posmatra, pa ćete početi da uviđate situacije u kojima dobijate želju da budete impulsivni.
Kada primetite da imate taj poriv, tada imate priliku da svesnim naporom ne dozvolite sebi da reagujete impulsivno. Tada ćete moći da shvatite da ako imate želju za nečim ne znači nužno da to treba da uradite.
Umesto da donosite ishitrene odluke, trebalo bi da napravite pauzu između trenutka kada vam se javila neka želja i trenutka kada se odlučite da li ćete da je ispunite.
Taj perod između je bitan jer on vam daje slobodu izbora i vreme da realnije sagledate situaciju i donesete bolju odluku.
Kako popuniti to vreme kreativno kako ne biste poklekli impulsivnom odlučivanju?
Radite bilo šta što vam odvlači pažnju od impulsivne želje. Na primer: bavite se sportom, meditirajte, pogledajte film, čitajte knjigu, raspremite kuću, kopajte baštu, popričajte sa prijateljem, itd.
Kada “napad impulsivnosti” prođe, možete se vratiti na prvobitnu želju ili problem koji ste želeli impulsivno da rešite i da ga sagledate objektivnije i taktičnije.
Tada ćete moći realno da vidite da li se prethodni impulsivni plan i dalje čini najboljim pristupom tom konkretnom pitanju ili ipak treba da primenite neka druga bolja rešenja koja će verovatno zahtevati više strpljenja i upornosti sa vaše strane.
Sada ćete moći da napravite razliku između odluka koje donose samo privremeno olakšanje, ali dugoročno donose i kajanje, od odluka koje zahtevaju veći napor, ali donose bolje dugoročne rezultate.
Dakle, vi ćete i dalje imati tendenciju da budete impulsivni, i verovatno ćete biti takvi ceo život.
Ali, sada ste je svesni i njome vladate. Možete sebe da kontrolišete i ne dozvolite sebi da reagujete impulsivno kada se suočite sa važnim životnim odlukama.
Biti dovoljno dobar je prava svrha života, ne biti savršen
Ako ste dovoljno dobri i niste savršeni, to ukazuje da imate neke mane, a ne samo vrline. Saznanje o tome vas drži realnim i skromnim i štiti vas od pada u zamku Hibrisa.
Kao što uvodni citat sugeriše, savršenstvo ne postoji. Treba da težimo tome, ali u isto vreme treba da znamo da se to ne može i ne sme postići ako želimo da budemo ljudi.
Pošto ste videli koje sve korake treba preduzeti u ovladavanju veštinama postizanja zdravog načina razmišljanja, sve što treba da uradite jeste da ih primenite u praksi.